F02
Ριζικό σύστημα | olive tree root system
Native translation
Native translation Ριζικό σύστημα
Ριζικό σύστημα της ελιάς και χάρτης της Ελλάδας με την κατανομή της ελαιοκαλλιέργειας.
Φυτολογία
Η καλλιέργεια της ελιάς στην Ελλάδα καλύπτει έκταση 6 εκατ. στρεμμάτων (σε σύνολο 91,6 εκατ. περίπου), που αντιστοιχεί στο 65% της καλλιεργούμενης γης, με 170 εκατ. δένδρα.
Η ελιά είναι αειθαλές, αιωνόβιο και καρποφόρο δένδρο, που ανήκει στο γένος Olea. Από τα είδη του, μόνο η Olea europaea έχει οικονομική σημασία. Οι ρίζες μπορούν να φτάσουν σε μεγάλο βάθος όταν το έδαφος είναι αμμώδες ή πετρώδες, ενώ αναπτύσσει και επιφανειακό ριζικό σύστημα βάθους 10–15 εκ.
Το ύψος της μπορεί να φτάσει τα 20 μ., ενώ το κύριο ριζικό σύστημα βρίσκεται στα 60–70 εκ. Ο κορμός είναι αρχικά λείος με σταχτοπράσινο φλοιό, που με τα χρόνια γίνεται τραχύς με βαθιές κοιλότητες. Διακλαδίζεται σε βραχίονες, οι οποίοι φέρουν κλαδιά και βλαστούς, οι οποίοι διακρίνονται σε:
• Βλαστοφόρους, που συνεχίζουν την ανάπτυξη του δένδρου.
• Ανθοφόρους, που θα δώσουν άνθη και καρπούς την επόμενη χρονιά.
• Μικτούς, που θα δώσουν βλάστηση, άνθη και καρπούς.
• Λαίμαργους, που παράγουν μόνο υπερμεγέθη βλαστάρια χωρίς καρπούς.
Ηχητική ξενάγηση
Native translation
Native translation olive tree root system
F02 demonstrates an olive tree root system and a map of Greece with distribution of olive tree cultivation
Phytology
Olive cultivation in Greece covers an area of 600,000 hectares (out of a total landmass of 9,160,000 hectares). The 170,000,000 olive trees account for 65% of the country’s cultivated land.
The olive tree (genus Olea) is a long-lived, fruit-bearing, perennial tree. Only the species Olea europaea has economic importance. Its roots can reach great depths when the soil is sandy or rocky. In addition, it develops a surface root system about 10–15 cm below the ground.
In height, it can reach up to 20 metres, while the main root system extends to about 60–70 cm deep. The trunk is initially smooth and grey-green, but over time becomes rough with deep cavities. The main boughs divide into smaller branches, which in turn bear twigs and shoots. These shoots can be categorised as:
• Vegetative shoots, which continue the growth of the tree.
• Flowering shoots, which will produce flowers and fruit in the following year.
• Mixed shoots, which provide growth, flowers, and fruit.
• “Lamargos” shoots, which develop into long, sterile growths.
Audio guided tour
auto translated
auto translated Übersetzung mit künstlicher Intelligenz
Wurzelsystem des Olivenbaums
F02 zeigt das Wurzelwerk eines Olivenbaums und eine Karte Griechenlands mit der Verbreitung des Olivenbaumanbaus
Phytologie
Der Olivenanbau in Griechenland erstreckt sich über eine Fläche von 600.000 Hektar (von insgesamt 9.160.000 Hektar Landesfläche). Die 170.000.000 Olivenbäume machen 65 % der landwirtschaftlich genutzten Fläche des Landes aus.
Der Olivenbaum (Gattung Olea) ist ein langlebiger, fruchttragender, immergrüner Baum. Wirtschaftlich bedeutsam ist ausschließlich die Art Olea europaea. Seine Wurzeln können große Tiefen erreichen, wenn der Boden sandig oder felsig ist. Außerdem entwickelt er ein oberflächliches Wurzelsystem etwa 10–15 cm unter der Erdoberfläche.
In der Höhe kann er bis zu 20 Meter erreichen, während das Hauptwurzelsystem etwa 60–70 cm tief reicht. Der Stamm ist anfangs glatt und graugrün, wird jedoch mit der Zeit rau und bildet tiefe Vertiefungen. Die Hauptäste verzweigen sich in kleinere Äste, die wiederum Zweige und Triebe tragen. Diese Triebe lassen sich wie folgt einteilen:
• Vegetative Triebe, die das Wachstum des Baumes fortsetzen.
• Blütentriebe, die im folgenden Jahr Blüten und Früchte tragen werden.
• Gemischte Triebe, die Wachstum, Blüten und Früchte hervorbringen.
• „Lamargos“-Triebe, die sich zu langen, sterilen Trieben entwickeln.
Geführte Audio-Tour
auto translated
auto translated Traducere cu ajutorul inteligenței artificiale
Sistemul radicular al măslinului
F02 prezintă sistemul radicular al unui măslin și o hartă a Greciei care arată distribuția cultivării măslinelor.
Fitologie
Cultivarea măslinilor în Grecia acoperă o suprafață de 600.000 de hectare (dintr-un total de 9.160.000 de hectare de teren). Cei 170.000.000 de măslini reprezintă 65% din terenul agricol cultivat al țării.
Măslinul (genul Olea) este un arbore peren, longeviv, care produce fructe. Singura specie cu importanță economică este Olea europaea. Rădăcinile sale pot ajunge la adâncimi mari atunci când solul este nisipos sau stâncos. În plus, dezvoltă un sistem radicular superficial, situat la aproximativ 10–15 cm sub nivelul solului.
Înălțimea sa poate atinge până la 20 metri, în timp ce sistemul radicular principal se extinde la aproximativ 60–70 cm adâncime. Tulpina este la început netedă și gri-verzuie, dar în timp devine aspră, cu cavități adânci. Ramurile principale se divid în ramuri mai mici, care, la rândul lor, poartă lăstari și mlădițe. Acești lăstari se pot clasifica astfel:
• Lăstari vegetativi, care continuă creșterea arborelui.
• Lăstari floriferi, care vor produce flori și fructe în anul următor.
• Lăstari mixti, care oferă creștere, flori și fructe.
• Lăstari „lamargos”, care se dezvoltă în creșteri lungi și sterile.
Tur ghidat audio
auto translated
auto translated Превод с помощта на изкуствен интелект
Коренова система на маслиновото дърво
На схемата F02 е показана кореновата система на маслиново дърво и карта на Гърция с разпределението на маслиновите насаждения.
Фитология
Отглеждането на маслинови дървета в Гърция обхваща площ от 600 000 хектара (от общо 9 160 000 хектара суша). 170 000 000 маслинови дървета представляват 65% от обработваемата земя на страната.
Маслиновото дърво (род Olea) е дълголетно, вечнозелено, плододаващо дърво. Единственият вид с икономическо значение е Olea europaea. Корените му могат да достигнат значителни дълбочини, когато почвата е песъчлива или камениста. Освен това развива повърхностна коренова система на около 10–15 см под земята.
На височина може да достигне до 20 метра, докато основната коренова система се простира на около 60–70 см дълбочина. Стволът първоначално е гладък и сиво-зелен, но с времето става грапав и с дълбоки кухини. Главните клони се разклоняват в по-малки, които от своя страна носят клонки и леторасти. Леторастите могат да се разделят на:
• Вегетативни леторасти, които продължават растежа на дървото.
• Цветоносни леторасти, които ще дадат цветове и плодове през следващата година.
• Смесени леторасти, които осигуряват растеж, цветове и плодове.
• Леторасти „ламаргос“, които се развиват в дълги, стерилни израстъци.
Обиколка с аудиогид
auto translated
auto translated système racinaire de l’olivier
F02 montre un système racinaire d’olivier et une carte de la Grèce avec la répartition des cultures d’oliviers.
Phytologie
La culture de l’olivier en Grèce couvre une superficie de 600 000 hectares (sur un total de 9 160 000 hectares de territoire). Les 170 000 000 oliviers représentent 65 % des terres cultivées du pays.
L’olivier (genre Olea) est un arbre fruitier, vivace et de longue durée de vie. Seule l’espèce Olea europaea présente une importance économique. Ses racines peuvent atteindre de grandes profondeurs lorsque le sol est sablonneux ou rocheux. De plus, il développe un système racinaire superficiel situé à environ 10–15 cm sous la surface du sol.
En hauteur, il peut atteindre jusqu’à 20 mètres, tandis que le système racinaire principal descend à environ 60–70 cm de profondeur. Le tronc est d’abord lisse et gris-vert, mais devient avec le temps rugueux, avec de profondes cavités. Les branches principales se divisent en rameaux plus petits, qui portent à leur tour des brindilles et des pousses. Ces pousses peuvent être classées comme suit :
• Pousses végétatives, qui assurent la croissance de l’arbre.
• Pousses florifères, qui produiront fleurs et fruits l’année suivante.
• Pousses mixtes, qui assurent croissance, fleurs et fruits.
• Pousses « lamargos », qui se développent en longues pousses stériles.
Visite guidée audio
auto translated
auto translated Yapay zeka ile çeviri
Zeytin ağacının kök sistemi
F02, bir zeytin ağacının kök sistemini ve Yunanistan’daki zeytin yetiştiriciliğinin dağılımını gösteren bir haritayı sunar.
Fitoloji
Yunanistan’da zeytin yetiştiriciliği 600.000 hektarlık bir alanı kaplamaktadır (toplam 9.160.000 hektarlık kara alanı içinde). 170.000.000 zeytin ağacı, ülkenin ekili arazilerinin %65’ini oluşturmaktadır.
Zeytin ağacı (Olea cinsi), uzun ömürlü, meyve veren, çok yıllık bir ağaçtır. Ekonomik öneme sahip tek tür Olea europaea’dır. Kökleri, toprak kumlu veya kayalık olduğunda büyük derinliklere ulaşabilir. Ayrıca, yer yüzeyinin yaklaşık 10–15 cm altında yüzeysel bir kök sistemi geliştirir.
Boy olarak 20 metreye kadar ulaşabilir; ana kök sistemi ise yaklaşık 60–70 cm derinliğe kadar uzanır. Gövdesi başlangıçta düzgün ve gri-yeşildir, ancak zamanla pürüzlü hâle gelir ve derin oyuklar oluşturur. Ana dallar, daha küçük dallara ayrılır ve bunlar da sürgünler ve filizler taşır. Bu sürgünler şu şekilde sınıflandırılır:
• Ağacın büyümesini sürdüren vejetatif sürgünler.
• Bir sonraki yıl çiçek ve meyve verecek çiçeklenme sürgünleri.
• Hem büyüme hem çiçek hem meyve sağlayan karma sürgünler.
• Uzun, kısır dallar hâline gelen “Lamargos” sürgünleri.
Sesli rehberli tur
auto translated
auto translated Tłumaczenie przy użyciu sztucznej inteligencji
System korzeniowy drzewa oliwnego
F02 przedstawia system korzeniowy drzewa oliwnego oraz mapę Grecji pokazującą rozmieszczenie upraw oliwek.
Fitologia
Uprawa oliwek w Grecji zajmuje powierzchnię 600 000 hektarów (z całkowitej powierzchni lądowej 9 160 000 hektarów). 170 000 000 drzew oliwnych stanowi 65% upraw rolnych kraju.
Drzewo oliwne (rodzaj Olea) to długowieczne, owocujące drzewo wieloletnie. Jedynie gatunek Olea europaea ma znaczenie gospodarcze. Jego korzenie mogą sięgać dużych głębokości, gdy gleba jest piaszczysta lub kamienista. Ponadto rozwija system korzeni powierzchniowych, około 10–15 cm pod ziemią.
Wysokość drzewa może dochodzić do 20 metrów, a główny system korzeniowy sięga na głębokość około 60–70 cm. Pień jest początkowo gładki i szarozielony, lecz z czasem staje się chropowaty z głębokimi zagłębieniami. Główne konary dzielą się na mniejsze gałęzie, które z kolei wytwarzają pędy i młode przyrosty. Pędy te można podzielić na:
• Pędy wegetatywne, które kontynuują wzrost drzewa.
• Pędy kwiatowe, które w następnym roku wytworzą kwiaty i owoce.
• Pędy mieszane, które zapewniają wzrost, kwiaty i owoce.
• Pędy „Lamargos”, rozwijające się w długie, jałowe przyrosty.
Wycieczka z przewodnikiem audio
auto translated
auto translated Автоматический перевод с использованием ИИ
Корневая система оливкового дерева
На схеме F02 показана корневая система оливкового дерева и карта Греции с распределением оливковых насаждений.
Фитология
Выращивание оливковых деревьев в Греции занимает площадь 600 000 гектаров (из общего количества 9 160 000 гектаров суши). 170 000 000 оливковых деревьев составляют 65 % возделываемых земель страны.
Оливковое дерево (род Olea) — это долгоживущее, плодоносящее, многолетнее растение. Экономическое значение имеет только вид Olea europaea. Его корни могут достигать значительной глубины, если почва песчаная или каменистая. Кроме того, оно развивает поверхностную корневую систему на глубине около 10–15 см под землей.
Высота дерева может достигать 20 метров, тогда как основная корневая система уходит на глубину примерно 60–70 см. Ствол поначалу гладкий и серо-зелёный, но со временем становится шероховатым с глубокими полостями. Основные ветви делятся на более мелкие, которые, в свою очередь, несут побеги и молодые ростки. Побеги можно разделить на:
• Вегетативные побеги, продолжающие рост дерева.
• Цветочные побеги, которые на следующий год дадут цветы и плоды.
• Смешанные побеги, обеспечивающие рост, цветы и плоды.
• Побеги «ламаргос», развивающиеся в длинные, стерильные ветви.
Аудиогид
auto translated (both alphabets)
auto translated (both alphabets) Аутоматски превод помоћу АИ
Korenov sistem masline
F02 prikazuje korenski sistem masline i mapu Grčke koja pokazuje rasprostranjenost uzgoja maslina.
Fitologija
U Grčkoj, uzgoj maslina zauzima površinu od 600.000 hektara (od ukupno 9.160.000 hektara kopna). 170.000.000 stabala masline čini 65% obradivog zemljišta zemlje.
Maslina (rod Olea) je dugovečno, plodonosno, višegodišnje drvo. Ekonomski značaj ima samo vrsta Olea europaea. Njeni koreni mogu dosegnuti velike dubine kada je zemljište peskovito ili stenovito. Takođe razvija površinski korenov sistem, na oko 10–15 cm ispod zemlje.
U visinu može dostići i do 20 metara, dok glavni korenov sistem ide do oko 60–70 cm dubine. Deblo je u početku glatko i sivozeleno, ali vremenom postaje hrapavo sa dubokim udubljenjima. Glavne grane se dele na manje, koje potom nose grančice i mladare. Mladari se mogu podeliti na:
• Vegetativne mladare, koji nastavljaju rast drveta.
• Cvjetne mladare, koji će naredne godine doneti cvetove i plodove.
• Mešovite mladare, koji daju rast, cvetove i plodove.
• „Lamargos“ mladare, koji se razvijaju u duge, sterilne izdanke.
Коренов систем маслине
F02 приказује коренски систем маслине и мапу Грчке која показује распрострањеност гајења маслина.
Фитологија
У Грчкој, узгој маслина заузима површину од 600.000 хектара (од укупно 9.160.000 хектара копна). 170.000.000 стабала маслине чини 65% обрадивог земљишта земље.
Маслина (род Olea) је дуговечно, плодоносо, вишегодишње дрво. Економски значај има само врста Olea europaea. Њени корени могу досећи велике дубине када је земљиште песковито или стеновито. Такође развија површински коренов систем, на око 10–15 cm испод земље.
У висину може достићи и до 20 метара, док главни коренов систем иде до око 60–70 cm дубине. Дебло је у почетку глатко и сиво-зелено, али временом постаје храпаво са дубоким удубљењима. Главне гране се деле на мање, које потом носе гранчице и младаре. Младаре се могу поделити на:
• Вегетативне младаре, који настављају раст дрвета.
• Цветне младаре, који ће наредне године донети цветове и плодове.
• Мешовите младаре, који дају раст, цветове и плодове.
• „Ламаргос“ младаре, који се развијају у дуге, стерилне изданке.
Аудио водич / Audio vodič.
auto translated
auto translated AI-alapú automatikus fordítás
Az olajfa gyökérrendszere
Az F02 ábra bemutatja egy olajfa gyökérrendszerét, valamint egy Görögország-térképet az olajfa-termesztés eloszlásával.
Fitológia
Görögországban az olívatermesztés 600 000 hektárt foglal el (az összesen 9 160 000 hektárnyi szárazföldből). A 170 000 000 olajfafából álló állomány az ország művelt területének 65%-át teszi ki.
Az olajfa (Olea nemzetség) hosszú életű, termő, évelő fa. Gazdasági jelentősége kizárólag az Olea europaea fajnak van. Gyökerei nagy mélységekbe hatolhatnak, ha a talaj homokos vagy sziklás. Emellett körülbelül 10–15 cm-rel a földfelszín alatt sekély gyökérzetet is fejleszt.
Magassága elérheti a 20 métert, míg a fő gyökérzet kb. 60–70 cm mélyre nyúlik. Törzse kezdetben sima és szürke-zöld, de idővel érdes lesz, mély üregekkel. Fő ágai kisebb ágakra oszlanak, amelyek hajtásokat és vesszőket hoznak. Ezek a hajtások az alábbiak szerint csoportosíthatók:
• Vegetatív hajtások, amelyek a fa növekedését folytatják.
• Virágzó hajtások, amelyek a következő évben virágot és termést hoznak.
• Vegyes hajtások, amelyek növekedést, virágot és termést is adnak.
• „Lamargos” hajtások, amelyek hosszú, meddő növekedéssé fejlődnek.
Hangalapú idegenvezetés
auto translated
auto translated Автопереклад за допомогою AI
Коренева система оливкового дерева
На схемі F02 показано кореневу систему оливкового дерева та карту Греції з розподілом вирощування оливок.
Фітологія
Вирощування оливкових дерев у Греції займає площу 600 000 гектарів (із загальної площі суші 9 160 000 гектарів). 170 000 000 оливкових дерев становлять 65 відсотків оброблюваних земель країни.
Оливкове дерево (рід Olea) — довговічне, плодоносне, багаторічне дерево. Економічне значення має лише вид Olea europaea. Його коріння може досягати великих глибин, коли ґрунт піщаний або кам’янистий. Крім того, воно розвиває поверхневу кореневу систему приблизно на глибині 10–15 сантиметрів під землею.
За висотою дерево може досягати до 20 метрів, тоді як основна коренева система простягається на глибину близько 60–70 сантиметрів. Стовбур спочатку гладкий і сіро-зелений, але з часом стає шорстким із глибокими порожнинами. Основні гілки діляться на менші, які, своєю чергою, несуть пагони та бруньки. Ці пагони поділяються на:
• Вегетативні пагони, які забезпечують подальший ріст дерева.
• Квіткові пагони, що дадуть квіти та плоди наступного року.
• Змішані пагони, які поєднують ріст, цвітіння та плодоношення.
• «Ламаргос»-пагони (вовчки), що розвиваються в довгі, стерильні прирости.
